U trenutku nastajanja ovog teksta broj obolelih od malih boginja (moribila) stigao je do 105. Dan ranije bilo ih je 98. Kako saopštavaju iz Instituta za javno zdravlje „Batut“ nајmlаđа оbоlеlа оsоbа је uzrаstа tri mеsеcа, а nајstаriја 48 gоdinа. Nајvеći brој оbоlеlih је u uzrаstnim grupаmа mlаđim оd pеt i stаriјim оd 20 gоdinа. Vеćinа оbоlеlih је nеvаkcinisаna, nеpоtpunо vаkcinisаna (primili su vakcinu, ali ne i revakcinu) ili nеpоznаtоg vаkcinаlnоg stаtusа. U svakom medijskom izveštaju na ovu temu stoji opšte poznata stvar: da bi stanovništvo bilo potpuno zaštićeno, mora da bude vakcinisano 96 odsto ukupne populacije. U Srbiji taj broj u poslednjim godinama uporno opada i sad smo već na otprilike 80 odsto.
Nema potrebe da nabrajam činjenice o važnosti vakcine jer se imunolozi i epidemiolozi godinama ubijaju od truda da objasne zašto je vakcinacija, konkretno, MMR vakcina (kombinovana vakcina protiv morbila, velikog kašlja i rubeola) važna i kolika je stopa smrtnosti beba koje još nisu primile ovu vakcinu. Ponoviću samo njihovu ključnu poruku: vakcinisanjem ne štitite samo sebe, već i ljude oko sebe; vakcinisanjem štitite one ljude koji iz zdravstvenih razloga ne smeju da prime vakcinu; vakcinisanjem štitite bebe koje još nisu stasale do uzrasta kad mogu da prime vakcinu.
Ovo nije nov problem i samo je bilo pitanje trenutka kada će nas paranoja i blesavost navodno obrazovanijeg i prosvećenijeg dela stanovništva lupiti po nosu. U zemlji Srbiji, gde oni iz većih gradova gledaju s visine na one iz manjih, a svi zajedno omalovažavaju ljude sa sela, gde se čak i u prestonici dele na viša i niža bića, u zavisnosti od toga da li su iz centra ili sa periferije, stvar sa vakcinama stoji ovako: najniža stopa vakcinacije je u velikim gradovima – Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu. U samom Beogradu, najgore je u centralnim, oh, tako urbanim i otmenim opštinama, poput Starog grada, gde je broj vakcinisanih MMR-om tek 60 odsto u 2016. i pada. S druge strane, svaki seljak, navodno neobrazovan i zatucan, zna da treba da vakciniše i kera i kravu, a kamoli dete. Kako to? Imam teoriju. Ovi navodno prosvećeni, sa svojim brzim internetima, ajfonima i tabletima, imaju pristup svakakvim budalaštinama, pa i teorijama zavere. Možeš ti njima do prekosutra da govoriš kako si imunolog ili epidemiolog, kako znaš do srži sve o zarazama, virusima i epidemijama, ali oni će na sve moguće naučne dokaze i studije odgovoriti da nije tako i da su videli na Internetu da MMR izaziva autizam kod dece.
A šta su stvarno videli? Pa, ono na čemu antivakcinalni lobi gradi svoje somnabulne teorije već decenijama: studiju gastroenterologa Endrjua Vejkfilda koji je 1998. objavio studiju, navodni dokaz da MMR izaziva autizam. To što je Vejkfild kasnije razotkriven da je lažirao studiju jer je razvijao svoju vakcinu koju je hteo da plasira na svetskom tržištu kao navodno bezbedniju i bolju, manje im je bitno. Čim se o tome priča, ima tu nešto, misli naš prosvećeni, digitalizovani nobles iz kruga dvojke. Paradoksalno, isti taj krug dvojke ovih dana ubrzano vakciniše decu. Epidemiolog Zoran Radovanović kazao je za list „Blic“ da je u opštini Stari grad, u kojoj je obuhvat imunizacije sa 26,5 odsto za prvih šest meseci bio najmanji u Srbiji, u poslednje dve nedelje vakcinisano mnogo dece, tako da je broj zaštićenih porastao na 46 odsto.
Nemam mnogo „crvenih linija“ u životu, onih razloga zbog kojh automatski precrtavam ljude i odbijam svaku diskusiju sa njima. Spremna sam da pričam sa ludacima koji misle da žene imaju veća prava nego muškarci, sa raznim nesrećnicima koji misle da su bolji od drugih zbog bele boje kože ili mesta rođenja. Jednom sam se ubeđivala sa ženom koja smatra da Srpkinje ne treba da ulaze u veze s muškarcima iz onih nacija s kojima je Srbija bila u ratu. Jedine dve vrste ljudi s kojima u mom svetu nema diskusije jesu oni što negiraju ratne zločine (previše sam dokumenata pročitala, previše žrtava čula) i – antivakseri. Nedavno sam držala nekakav trening za novinare na kom sam imala polaznicu-antivakserku. Iz nekog razloga imala je potrebu da taj podatak o sebi podeli sa svima. Zašto? Zato što je ona žena na zadatku. Zadatak joj je da opere što više mozgova, da smara i davi kao Jehovin svedok, obrlaćuje i manipuliše. Nikada do tad nisam morala toliko da se kontrolišem – u redu je da joj se drugi polaznici suprotstavljaju, ali moj posao je da držim situaciju pod kontrolom i da celu grupu držim fokusiranu na temu treninga. U pauzi sam poslala istovetnu poruku svim bliskim ljudima: „Imam antivakserku ovde, opominjite me na svakih pola sata da ne smem da je zadavim.“ Da li sam zbog toga ekstremna kao i ona, samo u drugom pravcu? Da li sam počela da tretiram nauku kao što verski fanatici tretiraju religiju? Nisam imala pojma šta mi je. Shvatila sam kad je jedna druga, meni bliska osoba, inače smirena i stabilna, dobila nervni slom pri susretu sa nekim antivakserom, pa je došlo do vike i dreke u kojoj je ta, meni bliska osoba, zaurlala: „Vi ste ubice, ruke su vam krvave!“
Na Kosovu su u oktobru od malih boginja umrle dve bebe. U Rumuniji su u martu ove godine od malih boginja umrle 23 bebe. Da, antivakseri su ubice i ruke su im krvave. Kad dođemo dotle, više nema mesta političkoj korektnosti: gasite im Internet i trpajte u zatvore. U Srbiji je ove godine samo jedna majka osuđena na 20 dana zatvora jer je odbila MMR vakcinu za trogodišnjeg sina. Jedna nije dovoljna.